Милан I Обреновић рођен је у Марашешти 22. августа 1854. године. Био је кнез (1868 – 1882) и први нововековни краљ Србије (1882 – 1889). Био је син Милоша Обреновића, сина Јеврема Обреновића (рођеног брата кнеза Милоша) и Елене Марије Катарџи. Милан је имао тешко детињство у Молдавији, па је његов старатељ постао кнез Михаило Обреновић. После убиства кнеза Михаила, млади Милан је изабран за његовог наследника. Пошто је био малолетан, уместо њега управљало је трочлано намесништво. На Берлинском конгресу Србији је призната независност. Милан је 1882. стекао аустроугарску подршку за проглашење Србије y краљевину. Краљ Милан није имао подршку у народу. Абдицирао је и оставио власт сину Александру и напустио земљу. У Србију се вратио 1897. године као врховни командант војске, коју је потпуно реформисао и модернизовао, што ће се показати значајним за српске победе у Балканским ратовима и Првом светском рату. Заувек је отишао из Србије 1900. године јер није подржавао Александров брак са Драгом Машин. Био је ожењен Наталијом Кешко чији је отац био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија Стурдза од Молдавије. Преминуо је 29. јануара/11. фебруара 1901. године у Бечу, од упале плућа.
У Галерији „Адлигат” Инђија изложена су оригинална документа, писма, фотографије, чланци из новина и већи број књига са тематиком Обреновића са краја 19. века.